Манић (Барајево)
Манић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Барајево |
Становништво | |
— 2011. | 560 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 30′ 26″ С; 20° 25′ 35″ И / 44.507166° С; 20.4265° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Манић је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 560 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Маниић се налази западно од Сопота. Није очувано предање, а нема ни писаних помена, на основи којих би се могло са поузданошћу говорити о прошлости овога села. Свакако да је овде постојало неко старије насеље. У селу постоји место Црквине где се налазило на трагове од зидина, а у забрану Илије Миловановића било је споменик од „маџарског гробља.“
Прве писане податке о овоме насељу имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се село Манић, које је припадало Катићевој кнежини и имало је 1818. године и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало срезу туријском и имало је 24 куће. По поису из 1923. године. Манић има 120 кућа са 592 становника (подаци општинског суда) и са Бељином, Рожанцима и Слатином чинило једну политичку општину.
За старије породице у селу сматрају се : Ниџићи, Нешковићи, Иванковићи , Петровићи и Ивановићи. Остале породице су млађи досељеници
Од 1922. године. Манић има своју школу. (подаци крајем 1921. године).[1]
[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Манић живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 1 | ||
80+ | 4 | 6 | ||
75—79 | 8 | 6 | ||
70—74 | 12 | 20 | ||
65—69 | 18 | 18 | ||
60—64 | 17 | 21 | ||
55—59 | 13 | 17 | ||
50—54 | 23 | 17 | ||
45—49 | 16 | 18 | ||
40—44 | 13 | 14 | ||
35—39 | 21 | 12 | ||
30—34 | 21 | 23 | ||
25—29 | 17 | 14 | ||
20—24 | 16 | 12 | ||
15—19 | 15 | 14 | ||
10—14 | 22 | 21 | ||
5—9 | 19 | 26 | ||
0—4 | 13 | 20 | ||
Просек : | 38,8 | 39,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 217 | 71 | 118 | 11 | 16 | 1 |
Женски | 213 | 42 | 116 | 45 | 10 | 0 |
УКУПНО | 430 | 113 | 234 | 56 | 26 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 101 | 42 | 0 | 0 | 14 |
Женски | 53 | 21 | 0 | 0 | 7 |
УКУПНО | 154 | 63 | 0 | 0 | 21 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 3 | 9 | 0 | 22 |
Женски | 0 | 0 | 9 | 1 | 1 |
УКУПНО | 2 | 3 | 18 | 1 | 23 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 3 | 1 | 3 |
Женски | 0 | 1 | 5 | 2 | 4 |
УКУПНО | 0 | 1 | 8 | 3 | 7 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Манићке општине.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.